Разговор са академиком Јованом И. Деретићем.
Ја сам академик, доктор Јован Деретић, историчар и реформатор српске националне историје.
Шта је заправо професоре јако битно да наша будућност, наша деца знају везано за српску историју?
Битно је то: Јер ако они не знају своју националну историју, они не знају ни ко су, ни шта су, ни какво је њихово место у овоме свету и како они гледају на друге и други на њих.
Познавајући своју историју људи постају родољуби.
Не можете ви волети нешто што не познајете.
Ви можете да волите само нешто што познајете.
И онда они добију један полет и један понос, као људи, као ствараоци, као чланови овога друштва.
Кад се сусретну са странцима они нису постиђени.
Они немају чега да се стиде што су Срби.
Они чак могу да буду и поносни што су Срби.
То је много важно у овоме свету где се много народи мешају, где је... (где) су контакти стални, свакодневни.
И онда ако човек има комплексе ниже вредности није стигао нигде. Он увек од нечега зазире, срами, повлачи и није у стању чак ни на спортском терену да се честито бори.
И ту утиче, разумете, та... тај осећај ниже вредности.
Е тога треба да се ослободе младе генерације.
Треба да запамтимо да смо ми први и најстарији културни и цивилизовани народ у Европи.
Да смо ми описменили Европу и (скоро) цео данашњи свет.
Да смо ми дали и прво веровање, прве законе, прву технику, прву металургију, све.
Све, апсолутно све. И ми то све можемо да докажемо материјално.
Не само писано кроз књиге, него и материјалним предметима.
На пример, ја сам поменуо оно оружје из горба Нина Беловог (=Неброда, старо грч. „Νίνος του Βηλον”) 2000 година пре Христа,
које се налази у музеју у Багдаду и на којем стоји натпис велики:
„Српско оружје 2000 година пре Христа”.
Ми смо од једног врло запаженог развоја цивилизованог народа пошли у ширење по свету после целе Европе.
Као што рече овај амерички научник Кенет Нортвед (Kenneth Leon Nordtvedt): „Пет векова пре Христа српски језик је био доминантан у целој Европи”.
Ми смо допринели развоју, културном развоју и народа средње Азије, Блиског истока, Индије, све до Кине.
И стигли смо чак до Јапана.
И Јапанци поседују доста велики број србизама у свом језику.
Кад сам питао једног ученог Јапанца одакле им то, он ми је рек'о:
То смо узели из Сибира.
Колико смо имали императора у старом Риму као Срби?
До поделе Римске империје на источну и западну имали смо осамн'ест.
А укупно са оним из Источног Римског цартва округло четрдесет.
Берлински конгрес је био једна стратегија за рушење Србије и за рушење свих Словена.
Он је сазван са тим циљем да се створе програми за освајање словенских земаља и словенских народа.
И зато је нама тај диктат Берлинског конгреса тако страшно тешко пао.
И онда су нашли наравно, као што се увек може наћи, код нас људе који су спровели те директиве и та начела.
То је била једноставно ратна стратегија.
То није била наука, то није била историја, то је била ратна стратегија.
Јер један народ... треба да га убедите да је он нико и ништа, да није способан да живи.
И кад ви дођете да га окупирате да сте га унапредили. У томе је била...
У томе је био цео смисао Берлинског конгреса.
Али ево сад у XXI-ом веку полако се клупко одмотава.
-А сад се одмотава. И неће више моћи дуго да остане тако. Истина када се један пут открије не може се више забранити.
Ја радим на томе ево тачно пола века. Од ране младости, разумете.
Сада сам успео и да региструјем једну фондацију. То је Академија друштвених наука.
Хоћу да створим институцију за рад, за научни рад нашим генерацијама.
А да, поменули сте и то да велики број младих људи који су још увек ученици средњих школа, а неки и студенти друштвених наука почињу да се баве...
Велики број, на стотине њих и ја сам изненађен какве резултате дају.
Ти́ млади људи мисле кад се... кад нађу материјал који их упути, кад нађу неке идеје, књиге, скину с интернета или нађу и онда почињу сами да стварају — невероватне резултате дају, знате.
То је једно охрабрење, знате.
Наша младост је добра и честита. Много је критикују, али немају прȁво.
Јер ти млади људи и те девојке, они имају и осећања за свој народ, имају смисла за науку.
Имају и неко уметничко осећање у свом приступу, знате.
Они су просто уметници у ономе што раде.
И ја се дивим овим младим генерацијама који у овако лошим условима где нису подржани, ни помогнути, они ипак стварају и раде.
Која би порука била за наше гледаоце?
Будите поносни што сте Срби.