Територија данашње Црне Горе је састављена из три дела.
Имате Црну Гору, оно што је права Црна Гора, стара и права Црна Гора.
Имате Брда, која су придодата Црној Гори.
И имате део Херцеговине који је такође придодат Црној Гори.
Херцеговци су сматрали да је Црна Гора жишка српске слободе.
И учествовали у одбрани Црне Горе у свим биткама и ширили територију Црне Горе кроз Херцеговину.
Данас, када Црна Гора хоће да се одвоји у једну посебну државу.
Поставља се питање сада старе Херцеговине.
С којим правом они могу то да траже.
А поставља се питање и Брда, такође неће... неће...
Цела северна Црна Гора, која је Брда и која је већа од (старе) Црне Горе.
Брда су већа од Црне Горе.
Питање је: Шта ће са њима бити?
Ова пропаганда која се води у Црној Гори, антисрпска пропаганда.
То се види докле је стигло то лудило, прање мозгова и докле је ефикасна непријатељска пропаганда против Срба.
Ако се Црна Гора одвоји, она ће се поцепати.
Ту можда изгледа чак и неки грађански рат да може буде. Она ће се поцепати и смањити.
А и овако је мала. Оно што остане то ће прогутати Шиптари. То је сигурно.
То се неће моћи одржати ни економски, ни војно, ни никако. Та држава је осуђена на пропаст.
Е сад, коме то треба нека то и ствара.
Што се тиче самих Шиптара које смо поменули.
Један народ који је дошао у Србију и који се нашао у Србији као бродоломници.
Њих је довео (Ђорђе) Манијак као помоћне чете, када је дошао у Србију.
Заправо он је ишао на Цариград да узме власт.
Па је у битци код Дојрана погинуо у борби са војском верном цариградском двору.
И те његове помоћне чете су остале. Јер их византинци нису хтели прихватити на своју територију, јер су они били странци.
Они су прихватили византијске војнике, Манијакове, које је довео са Сицилије и јужне Италије.
Ал' не и ове Албанце, јер они су били странци.
А и није се баш тачно знало да ли су хришћани или муслимани.
Јер они су као муслимани доведени на Сицилију из Саудијске Арабије.
А у Саудијску Арабију дошли су са Кавказа.
У Србији, они су тражили да их населимо негде, где ће моћи да се баве сточарством.
Јер су они по определењу и по навици сточари.
И онда им је Војислав дао Рабан испод планине Јабланице, да се населе у Рабану.
И по том Рабану ми смо их звали Рабанаси, Арбанаси и данас их тако зовемо.
То је по месту Рабану.
Кроз цео средњи век они су били професионални сточари у Србији. Живели на катунима и бавили се гајањем стоке.
Плаћали су траварину у грлима стоке. Нису имали право да присвајају пашњаке.
Али имали су право да напасају своја стада по свим планинама.
Могли су да се крећу по планинама.
Ти професионални сточари дочекали су турску најезду. Када су Турци пришли као једна нова снага и када је Србија се осула и распала као империја, они су се сетили да су они раније били муслимани.
И врло брзо су прешли на ислам.
Вратили се заправо на ислам.
И онда су као Турци... Јер сви они који су били муслимани, они су се називали Турцима.
Онда су они као Турци имали привилегије.
Све им је било дозвољено у односу на Србе хришћане, који су били раја и који нису имали апсолутно никаквог права.
Није се одма' у почетку турског освајања, они се нису били проширили на српској територији.
Граница је била река Дрим. И тек од половине XVI века они почињу да се шире даље.
А тек у XVII веку и њихово велико... велико досељавање у Метохију и на Косово десило се крајем XVII века.
Када су под терором Срби морали да беже у Аустрију.
Онда су они масовно се доселили и наставили са терором.
Тај народ Турци су користили као башибозлук за терорисање Срба.
Јер од времена Карађорђа Турци су јако зазирали од Срба.
Јер су видели у њима опасност, која ће да их избаци из Европе.
И дозвољавали су тим... Шиптарима... „Шиптари” је њихов (албански) назив за њих.
„Арбанаси” како их ми зовемо, Срби, и како смо их звали званично, они себе не називају Албанцима.
То је стран појам и страни израз, то у њиховом језику не значи ништа.
Они себе називају „Шћипетарима”, а Албанију називају „Шћиперија”, што на њиховом језику значи „брђани” — о̀нӣ који су живели на брдима.
А они и јесу као сточари живели на брдима.
И ту нема ничега лошег у том називу, ми имамо брђане.
Племена данашње Црне Горе, више од пола су брђани.
Онда када је Аустрија закорачила дубље на Балкан и видела у том делу католичког становништва Шиптара...
Видела ослонац за свој продор на исток.
Онда су Аустријанци њих дизали стварали мит о њима.
Да би их ојачали и да би од њих направили једно способно оруђе.
И онда су измислили као оно „Шћипетари”, то значи „синови орлова”.
Те они су староседеоци ту, нису дошљаци, те они су потомци старих Илира и тако даље.
Та је прича ту почела.
Прва прича о шиптарском пореклу, да их вежу за Илире, почела је око 1860 године од стране аустријских конзуларних представника.
И неких Немаца путописаца, који су путовали по Турској.
Они су видели у том народу, који је имао висок наталитет... и мислили да ће они успети да их покатоличе.
Мисле да створе један ослонац за даљи продор и Аустроугарске и католичанства на Балкану.
То је разлог подршке Шиптарима. То је разлог стварања Албаније, као нове независне државе.
Када је Албанија створена '13 године, у главном граду Тирани, тада још, било је више Срба, него Шиптара становника Тиране.
А Скадар који су придодали њима, Скадар је стара српска престоница, више од 1000 година Скадар је био престоница Србије.
Испод Скадра су гробови српских царева и краљева.
То је све придодато њима, тако да се то не би вратило Србији.
Та политика, која је довела до стварања државе Албаније на српској територији.
Та политика је и данас присутна, ништа се није променило.
Оно што је била за Србе Аустроугарска, данас је то Европска унија, која није ништа друго него једна проширена Аустроугарска.
Она води исту ту перфидну политику, да сад створе другу албанску, шиптарску (државу).