ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА СРБА Др Јован Деретић - Трећи део
Што се тиче Босне и Херцеговине, која је данас једна врућа тема где се сукобљавају интереси.
Ми смо... Босна и Херцеговина су биле у саставу Србије, средњовековне Србије.
У Босни је била једна бановска породица, која је била наследна бановска породица.
То је мимо обичаја и правила. А она је постала наследна зато што се са Немањићима ородила.
И било је неких четри брака између Јаблановића, тих босанских банова и куће Немањића.
Зато су се они одржали као наследна бановска династија. Бан је војни чиновник и то није наследна титула.
Што се тиче Херцеговине, она је била директно под људима... под управом људи из куће Немањића.
Ту је био Мирослав, ту су били и други.
Долазак Турака.
Долазак Турака је нешто променио.
Прво.
У Босни су биле две црквене организације.
Обадве су биле православне, али једна је била званична организација цркве, а друга је била народна црква.
И та... ти који су били народна црква, њих су називали богумилима, патаренима и тако даље.
Међутим, нису они били по верској основи различити од православаца.
То је било исто. Али је организација била друга.
Они нису прихватали ову званичну организацију, него су имали ту своју народну традиционалну организацију.
У време Твртка ту је дошло до једног потпуног измирења између богумила и православних.
И није се више ни знало ко је ко, ни питало. То је тако ишло.
Али када је у (време) последња два владара из куће Јаблановића, које називају Котроманићима.
Котроманићи, то је надимак за једнога од њих, за Стефана IV.
Нису се они звали Котроманићи, него Јаблановићи.
Они су... двојица последњих су прешли били на католичку веру у нади да ће их католичка Европа помоћи против Турака.
А онда им је Ватикан наредио да они прогоне богумиле и православце.
А католика није било више од два до три посто у тој земљи. И дошли су у сукоб са сопственим народом.
Када се Мехмед Освајач појавио, он није уопште ратовао за освајање Босне.
Њему су војсковође тадашње предале тврђаве без борбе.
Јер нису хтели да се боре за тога краља католика.
Тако је предат Бобовац који је иначе био неосвојива тврђава. Тако су предате и друге.
Међутим Херцеговина која... где је био војвода на власти, војводство, они су се одупрли и успели чак да одбију три напада Мехмеда Освајача.
Мехмед Освајач је по мајци Србин од Бранковића.
И он је говорио српски тако добро, да нико није могао да га ухвати да није Србин.
Пре освајања Босне он се прерушио у сељака и дошао да види како изгледа та земља.
И са једном малом пратњом ишао по селима и градовима.
Нико га не би ни препознао да се ту није нашао један јаничар који је служио код њега као јаничар и препознао га.
И онда рекао: „Ово је султан”.
-„Ма какав султан, ово је сељачина нека. Видите како је обучен”.
-„Ма, ово је султан”.
И они га одведу код краља, питају: „Јесте ли ви Мехмед султан?„ -„Јесам”.
Онда га овај краљ части и тако даље, испрати.
Али кад се вратио са војском, кад су му предали тврђаве он је сакупио један велики збор и рекао народу, био је као човек наочит, леп, добар говорник, на чистом српском језику:
„Народе ја сам од сада ваш цар и ваш заштитник. Пређите ви на моју веру”.
И они: „Хоћемо”.
Тако су постали први муслимани у Босни. То се ширило и држало.
Сви ти муслимани који су у Босни су пореклом Срби.
Хрвата тада није било у Босни који би прешли на ислам.
Оно што је било мало католика они су углавном побегли. Нису ту ни остали.
Сви данашњи муслимани у Босни и Херцеговини су српског порекла. Они уосталом и не знају ни један други језик осим српски.
То им је матерњи језик. И докле је била турска власт они су употребљавали српско писмо, ћирилицу.
Тек по доласку окупације Аустроугарске почели су да употребљавају латиницу.
Шта ми данас можемо да кажемо за те људе?
Можемо да кажемо једноставно: То су Срби који су исламске вере и ништа друго.
А то што смо ми дошли у сукоб са њима није заслуга ни наша, ни њихова.
То су нас католици са њима посвађали.
Јер је њихова стратегија била да заваде православне и муслимане, да би и једне и друге ослабили и да би се они ојачали.
То је била стратегија.
Ако хоћете да знате праву истину можете да читате њихове најбоље писце.
Можете Мешу Селимовића, Османа Ђикића и друге. Ово што се десило у Босни није требало да се деси.
То су споља наместили.
Притисак је извршен на Алију Изетбеговића да одустане од договора и потписа у Лисабону.
И то је био почетак сукоба.
Јер су спољне силе желеле тај рат, тај сукоб.
Он је сигурно био на штету и једних и других.
Ту сумње нема.
Како ће даље ићи ствар видећемо.
Може бити да једна акција просвећивања, отрежњења и упознавања са истином може да буде спасоносна за будућност.
Видео сам, био је ту један фељтон у Новостима о Мехмед паши Соколовићу.
Врло стручно написан, добар фељтон, где је приказана и једна друга страна медаље у тим односима између нас и Турака.
Између нас и ислама, може се рећи, јер Турци су представљали ислам.
Не треба заборавити да је двадесет и неколико великих везира... да су били Срби.
И да су у XV и XVI веку готово све Турске војсковође били пореклом Срби.
Да смо ми имали... и лепих и славних дана, као што смо имали и тешких мука.
Било је... Била је и једна и друга страна медаље.
Сулејман Величанствени је дао наредбу... он је обновио српску патријаршију, која је укинута интригама Грка.
Обновио и рекао: „Нико не сме да дира у српске цркве и манастире, ја сам њихов заштитник”.
И нико није ни дирао. На Косову и Метохији српске цркве и манастире рушили су Арбанаси.