[НАСТАВАК:]
и неколико братстава који су се једноставно звали Србима.
Јер код античких писаца...
Да ли је то ствар рецензије из каснијих времена, има често пута да се Срби називају Сарбима.
То значи 240 војних обавезника. Онда Даверси (Daversi) имају неких сто и седамдесет. Онда Деснијати.
Деснијати то је једно племе које је било изнад Неретве према Босни.
И звали су их Деснијати по тврђави Деснику. Та тврђава Десник, она је била још у средњем веку позната као таква.
Из тог племена био је и Бато (лат. Bato Deasidiatus) вођа побуњеника.
Ти Деснијати имају неких хиљаду и тридесет регрута да дају.
Моји Деретићи (лат. Deretini) имају 140 војних обавезника.
Дермастије (лат. Deraemestae) који и данас постоје у Дубровнику има их и у Словенији, имали су 300.
Онда имате и Диндаре (лат. Dindari), Диндариће који и данас постоје, у то време имали су 330 војних обавезника.
Онда имате Глиндиће, Глиндићи (лат. Glinditiones) имају око 170 војних обавезника.
Меркомани (лат. Melcumani), не знамо да ли данас постоје. Naresi такође. Имају неки Scirtari.
И онда имате Денде, који и данас постоје у црногорском Грахову.
Онда имате Грабљане То је село Граб на граници Црне Горе према... На граници Црне Горе, то је у Херцеговини.
И онда имате Рудињане. Рудине су предео од Билеће, иза Билеће.
Кад имате ово пред очима онда је сасвим јасно свакоме ко су били ти Илири, ко смо ми и да прича о сеобама Словена је једна обична будалаштина.
Ако смо ми 12 године, као што видите ова племена, од којих 90% постоје и данас међу Србима.
(Они) су 12 године били обавезни да дају регруте за римске легије и налазили су се тамо где се и данас налазе.
Знање из историје не може се стећи на основу неких скрипта, које је тамо неки професорчић написао, како је он знао и умео и како су му други рекли. Разумете.
Знање се постиже читањем и изучавањем темељним античких писаца.
Почевши са Херодотом.
Јер Херодот на више места помиње Србе и то поименично.
На пример код Херодота имате Тиренско... данашње Тиренско море се зове „Српско море”.
Није ни једно море, ни једна река добила име једнога народа, ако тај народ није живео на обалама тог мора или те реке.
Ко је живео на обалама Тиренског мора? Етрурци. А ко су ти Етрурци?
Они сами себе називају Рашанима, Расенима.
А видимо по томе што се море звало по њима „Српско море”, да су се звали и Србима.
Имамо на шест места, четири у антици и два у раном средњем веку, где се име Срби и Рашани налазе заједно за један исти народ.
Имамо Србију у југо-западној Француској пре римског освајања која се звала Сардонија, Сарбонија, и чији је главни град био Рускино (данашњи Перпињан, регија Русијон).
Имамо у Етрурији, као што видимо исто Рашане, Расене и Србе.
Имамо у Асирији. У Асирији се један град звао Србица и две реке у центру Асирије: Велика и Мала Србица.
Оне су притоке реке Тигра.
Имамо у данашњој Србији Рашку, Рашане и Србе.
Два имена за исти народ.
Имамо у Русији. Према Сергеју Соловљеву једном од највећих руских историчара он каже да у средњем веку су се племена у Русији називала Рашанима, Расима или Србима.
Они на сливу Волге и источно, они су се претежно називали Србима.
Имамо два имена за један исти народ.
Ми не можемо да кажемо, да је наше знање историје, нас самих, задовољавајуће.
Та велика завера која је направљена и спроведена половином XIX века нас је потпуно заблудела.
Опрани мозгови, људи не знају шта причају.
Каже: „Велика сеоба народа. Дошли смо ми у седмоме веку иза Карпата”.
Један од научника, који данас ради у Винчи — Драгољуб Антић је вршио математичку анализу кретања народа и великих армија. То су две одвојене ствари.
Војске се могу кретати, јер војници могу да у једноме селу заплене неколико оваца, коза, испеку поједу и иду даље.
Међутим, кретање народа је нешто друго.
Да би једна породица од четири члана дошла без путева и у оно време из Украјине до Солуна, требало би да понесе тону и по хране.
У противном треба да на сваких 20 до 25 километара постоји прихватна станица за снадбевање.
Тако нешто нит' је било, нит'је могло бити.
Према томе, није се народ могао кретати, као што су они причали.
Могли су се кретати само ратници који упадну на одређеној територији, прођу, пројезде.
А тих ратничких упада је било и на једној и на другој страни.
Што се тиче приче да је тај народ једноставно дошао, па се вратио, па поново дошао.
То су приче за малу децу.
Да би један народ, који би дошао на једну непријатељску територију могао да преживи, њему треба шест месеци да би нешто посејао и убрао.
Па тек онда да може да се храни. А ко би га хранио за тих шест месеци?
Друго, они су рекли да су Словени населили простор од Црног мора до Алпа.
Од Јадрана до Татре. То је огромни простор.
Да би се тај простор населио тај народ мор'о је да буде вишемилионски.
А ако је тај народ био вишемилионски, где је био? Одакле је дошао?
Друго. А на тим просторима живела су ратничка племена, народи, под именом Илира, Трачана, Дачана.
Ти народи су држали два века Римску империју на штиту и мачу.
Имали су римско право, имали су римско војно устројство. Имали су градове, писменост, законе, све.
Је ли тај народ са огромног толиког простора нестао преко ноћи без трага и гласа?
А да све своје што има да̑ некаквим голаћима који долазе из некаквих степа?